суббота, 10 апреля 2021 г.

Йўқ.

Сен менинг аросат дунёйимдаги энг онгли мавжудотни бирисан, Сенга етишиб бўлмайди, Сендан воз кечиб ҳам бўлмайди. Сени ўйласам кўзим очиғу ухлаётгандек бўламан. Уйгоқликда - сен йўқсан, тасаввуримда ҳам йўқсан. Шунчаки мавжудмассан. 

Оний сонияда бирдан келасану, ағдар тўнтар қилиб юборган бўрон мисоли қалбим.

Сени унутганимда шу блогпостимни қайтадан ўқийман, сен мавжуд бўлишинг керак. 

пятница, 11 сентября 2020 г.

Ищи себя...

 Ищи себя. Однажды утром ты поймёшь, что твой любимый цвет белый. Что зелёный чай, вкуснее чёрного. Рассвет нравится больше, даже если ты спишь в это время. Почему эта фотография твоя любимая, а песня напоминает друга. Эмоциональность привилегия. Даже не умеешь танцевать,но ты хотя бы пытаешься. Окажется, что ты сильна в географии, искусстве или математике. Йога увлекательное занятие. А английский стоил времени ( может это был французский, подумай об этом) А после одиночестве не угнетает, а помогает успокоиться. Дождь с грозой намного лучше солнышка. Слышать аудиокнигу в автобусе приятнее чем музыку. Ты не можешь выбрать между котом и собакой, лететь или плыть на корабле. Однажды ты поймёшь, что ощущаесь больше чем окружающих, и самокопание не так уж страшное дело как кажется. Без книги ты никуда не выходишь, даже если она лежит в рюкзаке сзади. Тебе кажется занятным , что в космосе столько неизвестного как и на впрочем. Вдруг захочется научиться одновременно писать обеими руками или жонглировать. И всё это нормальное явление, потому что ты ищешь себя. Не останавливайся! ( Текст данной публикации скопирован из Интернета)

воскресенье, 17 июня 2018 г.

...гача

– Ёмгир хаммаерни муздек кипкўйди
– ёмгирмас, сани совуклигинг музлатиб юборяпти.
 Қучоклагим келганди ўша пайт (hidden cameraга тушиб колмайлик деб кучоклолмадим, билиб бўлмайди)
 Оз колди, кутиб тур. ~ деёлдим холос ичимда, чунки ёнимдан кетиб бўлгандинг.

четверг, 14 июня 2018 г.

«Мукофот»

Ўтган йили Хайит байрами арафасида маълум сабаб билан ишдаги камчилигим юзидан қаттиқ чора олгандим. Чора олиш дегани бу ўз ўзидан бир ойлик иш хакимнинг 30% ёки 50% кесиб юбориш дегани. Майли, камчилигим учун бўладида бунака ишлар деб кеттим. Ишлаб юргани борки, ким олмабди дейишим мумкин. Кутганимдек.. Кейинги ойга ўз ўзидан кам чиккан. Чора олганим учун Хайит байрами учун хамма ходимларга бериладиган бир оклад микдорда премия беришни ҳам манга беришни бекор қилишганди. Бунга ҳам майли, ха энди чора олганман ўз ўзидан премиями беришмайди, ризким йўк экан дедим тусмолдан. Ўшанда ўйлаб карасам, мукофот пулими назаримда атай, на принцип олиб ташлашгандек кўринганди. Рахбарга мурожаатимни аввал хотиржам, кейин босим билан килганимдан кейин Бўлим бошлигимни ёзма баёнотига асосан мукофотдан курук колган эканман, кейин билсам унинг хам чора олишига менинг маъсулиятсизлигим сабаблигини кўрсатиб, ўзининг ёзма мурожаатини асослаб менинг премиямни бекор килишни сўраган экан. Хамма мукофотини олган, битта манга берилмай аламданми, бошка туйгуданми индамай кулиб кўйгандим, индамай. Бу вокеага хам бир йил бўлди. Аслида унчалик хушламайман шунака мавзулар ёзишни, ўкишниям. Мани хайрон колдирган бошқа нарса. Аввалги бўлим бошлигим маълум сабабдан лавозимидан бўшаб, ҳозир бирга, битта кабинетда ўтириб ишлаймиз. Одатдаги ишдаги муносабат, совукчилик йўк. У вокеани хам деярли унутворгандим. Бугун бир вокеа сабаб бўлиб яна эслашга мажбур бўлдим. Хайитга хамма ходимлар катори мангаям премия ажратганлигини эшитиб, рўйхатда ўзими исми фамилиями кўриб хурсанд бўлдим. Шерикларимгачи деб уларниям кидиришга тушсам, аввалги бўлим бошлигим, хозирги шеригимнинг исми фамилияси ёнига катта харфда «Чора олган» деган ёзув турганди. «Нима учун...» деб тургандим, кўнглимдан ўтар ўтмас ўша шеригим «Роса керак пайтда берилдида, кизимнинг кўзига дори оборишим керагиди» деб эшикдан кириб келди, ташкаридан премияни эшитиб. Рўйхатда унга премияси йўклигини кўриб унинг кандай ахволда колганлиги кўриб, бир ичим огриди, бир ўтган йилги ўзими холатим кўзим олдига келди. Ачиндим, рахмим келди. Аммо хеч нима деёлмадим. Ўзим билмаган холда ичимдаги овоз «Кайтарканда барибир» деди.. Яна индамай ташкарига чикиб кетдим. Кейинчалик балки эсимдан чикиб кетар, бугун эса кечаги вокеани таъсиридаман.

воскресенье, 3 июня 2018 г.

Ирода хакида

Пайгамбаримиз (сав) хакларидаги «Оламга нур сочган ой» сериални куриб, ёши мандан каттарок бир опа билан узимизча мухокама килиб сухбатлашиганимизда, «Иродами топиб ташлаб куйган дарсими, хамма ишими йигиштириб булсахам давом эттиришим керак, фикр хаёлими шу дарсга каратишга узимда куч тополмаяпман дегандим» кинодан таъсирланиб. Бугун уша опа билан гаплашганимда, «Ман бошлаб олдим дарсими, сиз качон бошлайсиз? Манам сиз айтганиздан кейин иродами синаб курмокчиман. Дангаса булманг» деб колдилар... Шу.. Ким учундир саводини олишига бошка бириси «илхом париси» булаолган булса, шу фразани айтишга эса сериални узи мотиватор булган. Иродали булиш ва уни бошкаришим уз кулимда. Шу тугрисида куп гап эшитган булсамда, турткилаб булса хам мани давом этгиздиришимга ёрдамчи булишизлар керак, дегандим бир кун аямга шартта. Дангасалик конимга сингиб кетмасидан, давом эттиришим керак. Хозирча шу хакида, яна тулдириб боришим лозим булган мавзу.

Шунчаки

Истанбуллик келинни ўзбекчага таржимасини кўриб колдим тасодифан.  Вокеа ривожини билиш учун бир кисмини охиригача кўрдим... Овоз берган мультиклардаги персонажни дубляж киляпман деб ўйлаган худди. Бор рейтингиниям ўлдиришибди. Вахоланки сериални кўп кисми хали берилмаган

пятница, 4 мая 2018 г.

Sanga

San haqingda yozganlarim koʻpmas. Sani tanimayman, rostim ham. Bunaga soʻzlar bilan boshlamasligim keragidi, lekin haqiqat shu.. Yozsam huddi sanga boʻlgan tuygʻularim qiymatini yoqotib qoʻygandek. Yana oʻzingga oʻqitish.. Huddi mana qara, sanga mana buni yozdim, bilib qoʻy degandekman a. Bilaman, unday deb oʻylamaysan, balkim koʻnglinga biroz ogʻir botar, lekin majburan yozayapti dema. Xoʻp? Tasavvurimda yashaysan, yashayverasan. Ming marotaba oʻzimni ovutganim bilan, million marta unutishni xohlaganimda ham. Yuzma yuz turib suhbatlashish, harkunimda zerikib ketgan mahallarimizdagi oddiy shunchaki suhbatlashishlarimdagigek boʻlmagani.. intilganman. Buyam manim haqiqatim. Hech qachon shunday javob qilishingni kutmaganman... Chorraha yonida tursam oʻng tomonga yursam sanga boraman, chapimda oʻzimga. Yoʻlim shunday. Osondek, yana masofam yoʻlingda. yoʻlimda. Hardoim aql bilan ish tutadigandek koʻrsatganim bilan, sanga borgani fikrlarim chalgʻitadi. Aqlning gapiga kirishga majburlayman, baʼzida oʻzimni oʻzim izolyasiyalagandekman..., sanga oʻtib qolmay, tomoninga qarab qoʻymay, yoʻlinga chiqib qolmay, koʻrib qoʻymay deb. Ikkita xayot, parallel umr. Bugun tishimni oldirib boʻlganimdan keyin tasodifan oʻqib qoldim: Tish oldirsa, nervni oʻldirsa koʻp narsalar esidan chiqib qolarkan, unutib qoldiragan boʻlarmush..:) 32ta tishimni oldirib yuborsam sani batamom unutib yuborarkanman deb kulib quydim. Jismimni bir qismini olib tashlab yuborsayu, unutib yuborarkanmanmishmi. Bitta suyakchani debmi?:) Yoʻq, albatta. Chunki jismimda emas, ruhimda yashaysan. Ruhimdagini biror jism bilan ham oʻldirolmaydi, oʻldirisholmyadi. Oʻzim bilan oʻzim kurashib jangchiga oʻxshab qolaman shunaqa payt. Farqi- sanga kurashib boʻlmaydi, xatto qarshimdagi raqibim ham boʻlolmaysan. Na magʻlubman, va na jangini yutgan gʻolib. Kayfiyatim sen boʻlding. Kun boʻyi san bilan boʻldim. Raxmat man bilan boʻlganing uchun.